Trening spavanja podrazumeva učenje deteta da samostalno zaspi.

Donja granica je 5 meseci, dok je gornja 6 godina.

Ne. Nažalost, učenje deteta da samostalno zaspi je dobilo lošu reputaciju i prvo na šta pomislite je ostavljanje deteta samo, da plače dok ne zaspi. Šta je zapravo „Cry it Out“ metod ?

To je procedura koja uključuje sledeće: spustite bebu u krevetac, izađete iz sobe i ne vratite se do ujutru, bez obzira na to koliko beba plače, buni se i protestvuje. Ovako nešto svako može da uradi i za to Vam ja ne bih bila potrebna. Mnogi roditelji su pobornici ove metode jer vrlo brzo daje rezultate, ali kako ja sama ne bih mogla da je sprovedem, nikome je ne preporučujem, niti je sprovodim u okviru svojih programa.

Prednosti su brojne za celu porodicu, ali prvo ćemo krenuti od dece. Kada bebe/deca nauče samostalno da se uspavljuju, njihov san postaje dugotrajniji i kvalitetniji. Tokom spavanja, luče se hormoni rasta, obrađuju se sve nove informacije, dešava se deoba ćelija što vodi do boljeg imuniteta, regeneriše se i telo i mozak. Odmorna i naspavana deca su manje hiperaktivna, boljeg raspoloženja i mnogo bolje regulišu emocije. Kada bebe/deca nauče samostalno da se uspavljuju, i roditelji počinju da nadoknađuju san. Okrepljujući san je neophodan za energiju, fokus, poboljšanje memorije, psihičku i fizičku regeneraciju. 

Ukratko – vrlo verovatno da da. Bebe vole ono što im je poznato, posebno kada im se to dopada i ne zahteva nikakav napor. Svakako da je lepše i lakše zaspati dok ih mama ljuljuška ili doji, nego to uraditi samostalno. U tom smislu svaka promena nailazi na otpor. S obzirom da bebe nemaju mnogo drugih načina komunikacije sem plakanja, svaki bes, negodovanje i protest se manifestuje na ovaj način. Treba imati u vidu da nije svaki plač isti, te ne možemo porediti onaj kada im se nešto ne dopada, odnosno neka njihova želja nije ispunjena (na primer žele da ih baš mama uspava, a ne bilo ko drugi), ili kada im nešto fali, odnosno neka njihova potreba nije ispunjena (gladni su, nešto ih boli, nije im dobro i slično).

Uvek idemo ka tome da svaka njihova potreba bude zadovoljena, ali ne nužno i svaka želja.

Brojna istraživanja na temu treninga spavanja potvrđuju da nema negativnih posledica učenja deteta veštini samouspavljivanja. Svi metodi koji se primenjuju uključuju odgovor roditelja, u većoj ili manjoj meri. Veza sa detetom neće biti ugrožena, naprotiv. Deci je potrebna sigurnost, a dobijaju je kada su granice postavljene i kada tačno znaju šta mogu da očekuju od nas. Odgovor im se možda neće uvek svideti, ali će uvek znati da mogu da računaju na nas.

Program traje dve nedelje, međutim, kako je svako dete individua za sebe, ne postoji uniformni broj dana koji je potreban da beba počne da spava celu noć ili da ima konzistentna i dugotrajna dnevna spavanja. Kod neke dece će se to desiti nakon samo nekoliko dana, dok će drugima biti potrebno više vremena da usavrše veštinu samouspavljivanja i učvrste nove navike. Za dve nedelje ćete u svakom slučaju videti ogroman napredak, a sve što ostane nakon toga će predstavljati utvrđivanje gradiva. Ono što je bitno je da će nakon te dve nedelje roditelji naučiti da prepoznaju znake koje im dete daje, te da će biti obučeni da samostalno nastave da održavaju nove navike, bez bojazni da će im pomoć sa strane uvek biti potrebna.

Apsolutno ne. Postoje deca kojima je jako malo potrebno da bi naučili samostalno da se uspavljuju i roditelji praktično ne osete njihovo spavanje kao bilo koju vrstu problema. Obično su to prilagodljiva deca, laganijeg temperamenta, za koje je često dovoljno da postoji dobra rutina pred spavanje, te roditelji ni ne shvate da su ih time zapravo nešto naučili, već misle da prosto imaju „dobre spavače“.

Da, svako zdravo dete može da nauči veštinu samouspavljivanja. Roditelji često misle da trening radi na drugoj deci, ali na njihovom detetu, sigurno neće funkcionisati iz mnogo razloga.

Za neke će biti potrebno malo više, za neke malo manje vremena, ali svako može da nauči, samo je bitno odabrati pravi pristup. Svako dete je drugačije, pa samim tim i pristup mora biti prilagođen svakom individualnom detetu i njegovim karakteristikama. Ono što je bitno je da ne postoji neki zdravstveni problem koji uzurpira san, jer će u tom slučaju trening biti manje uspešan, a u određenim ozbiljnijim situacijama, čak neće moći ni da se sprovede.

Da i da. Trening će biti prilagođen u odnosu na Vašu situaciju.

Preporuka je da se sačeka dok dete bude zdravo, kako ne bi bilo dodatnih otežavajućih faktora koji ometaju usvajanje novih navika. Što se tiče rasta zuba, to je definitivno nešto što uzurpira san, međutim samo momenat samog izbijanja zuba je problematičan. U tom smislu, sve i da se desi da zubić izbija baš tokom treninga, nije nepremostiva prepreka. Putovanja za vreme treninga se nikako ne preporučuju. Jako je bitno da dete bude u poznatom okruženju kada uči novu veštinu, i bar nedelju dana nakon treninga, kako bi se nove navike ustalile.

Moguće je bebu korak po korak prebaciti u svoj krevetac, to bi se realizovalo kao deo treninga. Ukoliko ipak želite da beba ostane sa Vama u krevetu, moguće je napraviti određena poboljšanja, ali očekivanja vezana za rezultate i dužinu trajanja treninga, u tom slučaju moraju biti prilagođena.

Cena zavisi od uzrasta i sve informacije su dostupne na sajtu u sekciji “Programi”